Skriveni rizici intelektualne svojine u poslovanju

od strane Advokat Marko Birovljev | окт 1, 2026 | Autorsko pravo

Da li vaša firma zaista poseduje ono što svakodnevno koristi?

Kada govorimo o imovini privrednog društva, većina vlasnika firmi prvo pomisli na poslovni prostor, opremu, vozila, novac na računu ili robu. Međutim, kod savremenih kompanija veliki deo stvarne vrednosti često se nalazi u onome što se ne može fizički dodirnuti: nazivu i logotipu, internet stranici, fotografijama, softveru, bazama podataka, tehničkoj dokumentaciji, dizajnu, marketinškim materijalima, poslovnim procedurama i poverljivom know-how-u.

Problem je što firma nešto može godinama da koristi, a da tek u trenutku spora, ulaska investitora, prodaje poslovanja ili odlaska važnog zaposlenog otkrije da dokumentacija nije potpuna ili da prava nisu uređena onako kako se pretpostavljalo.

Zato je dobro postaviti jednostavno pitanje: ako bismo sutra morali da dokažemo šta od intelektualne svojine firma poseduje ili zakonito koristi, da li bismo za svaku važnu stavku imali odgovarajući dokument?

1. Platili ste dizajnera ili programera – da li ste time stekli sva prava?

U praksi se često poistovećuju plaćanje usluge i sticanje prava intelektualne svojine. Firma angažuje dizajnera, fotografa, programera ili marketinšku agenciju, plati račun i počne da koristi rezultat rada. Međutim, samo plaćanje računa ne mora da odgovori na pitanje koja su prava preneta ili ustupljena i u kom obimu.

Zbog toga kod važnijih rezultata rada treba proveriti ko ih je stvorio, na osnovu kog ugovora, šta firma sme da koristi, menja, umnožava ili dalje ustupa i postoje li teritorijalna ili druga ograničenja. Ovo je posebno važno kod logotipa, softvera, fotografija, video-materijala i sadržaja koji predstavlja osnov poslovanja.

2. Šta je sa intelektualnom svojinom koju stvaraju zaposleni?

Programeri pišu kod, dizajneri izrađuju grafička rešenja, zaposleni stvaraju prezentacije, baze, tekstove i tehničku dokumentaciju. Nije dovoljno osloniti se na pretpostavku da sve što nastane na poslu bez ikakvih ograničenja pripada poslodavcu.

Treba pregledati ugovore o radu, opise poslova, interne akte i evidenciju nastanka ključnih dela. Posebnu pažnju zaslužuju računarski programi i baze podataka, kao i situacije u kojima zaposleni koriste materijal koji su napravili pre zaposlenja.

3. Softver – veliki, a često nevidljiv IP rizik

Savremeni softver gotovo nikada ne nastaje potpuno izolovano. Na istom proizvodu mogu raditi zaposleni, freelanceri i agencije, uz korišćenje open-source i drugih komponenti trećih lica.

Firma bi zato trebalo da može da prati poreklo ključnih delova proizvoda: ko je autor, koji ugovor postoji, gde se nalazi repozitorijum i pod kojom licencom se koriste komponente trećih lica. Kod open-source softvera treba proveriti konkretne uslove licence. Kada se pojavi investitor ili kupac, nije dovoljno da proizvod radi – važno je i da je lanac prava proverljiv.

4. Brend nije isto što i registrovani žig

Firma može godinama da koristi naziv ili logo, ali to nije isto što i registrovana zaštita žigom. Pre većeg ulaganja u marketing korisno je proveriti postoje li identični ili slični znakovi i razmotriti za koje robe i usluge, kao i na kojoj teritoriji, zaštita ima poslovnog smisla.

Praktično je napraviti listu naziva, slogana i logotipa koji imaju vrednost za firmu i za svaki proveriti ko ga koristi, da li je zaštićen i kada zaštita ističe.

5. Fotografije, tekstovi i marketing nisu „slobodni“ samo zato što su na internetu

Fotografija, ilustracija, tekst, muzika ili drugi sadržaj koji je dostupan na internetu nije zbog toga automatski slobodan za komercijalno korišćenje. Isto važi i za materijal koji firmi isporučuju agencije i spoljni saradnici.

Dobra praksa je vođenje evidencije porekla sadržaja: autor ili izvor, licenca ili ugovor, dozvoljeni način korišćenja i dokaz o nabavci. Posebno treba proveriti materijal koji se koristi u plaćenim kampanjama, na ambalaži, u katalozima i na prodajnim stranicama.

6. Poslovna tajna zahteva više od oznake „poverljivo“

Formule, procesi, cenovne politike, poslovni planovi, tehnička rešenja, određene baze i know-how mogu imati veliku poslovnu vrednost. Ali zaštita poslovne tajne podrazumeva i da firma preduzima razumne mere da tajnost očuva.

Zato treba znati koje informacije su zaista poverljive, ko im pristupa, gde se čuvaju i šta se događa kada zaposleni ili saradnik napusti firmu. NDA može biti važan deo zaštite, ali nije zamena za interne procedure, ograničenja pristupa i tehničke mere.

7. AI je otvorio novu kategoriju pitanja

Zaposleni danas za nekoliko minuta mogu generisati tekst, sliku, kod ili prezentaciju. Za firmu su posebno važna dva pitanja: šta sme da se unosi u spoljne AI sisteme i pod kojim uslovima se rezultat može koristiti.

Kratka interna AI politika može odrediti koje poverljive ili klijentske informacije ne smeju da se unose, ko proverava rezultat pre objave i kako se postupa sa poslovno važnim AI-generisanim sadržajem. Za konkretne alate treba proveriti njihove važeće uslove korišćenja.

8. Domeni, društvene mreže i administratorski nalozi

Domen može biti registrovan na programera, društvenu mrežu može otvoriti agencija, a pristup hostingu može ostati kod bivšeg zaposlenog. Dok su odnosi dobri, to se često i ne primećuje.

Napravite listu domena, hosting naloga, društvenih mreža, cloud servisa, repozitorijuma i drugih važnih naloga. Za svaki zabeležite ko kontroliše nalog, koji je primarni e-mail, postoji li rezervni pristup i ko je odgovorna osoba.

9. Zašto je bolje proveriti danas nego pred spor ili investiciju?

IP nedostaci mogu dugo ostati skriveni. Proizvod se prodaje, marketing radi i firma raste. Problem se često otkrije tek kada investitor, kupac kompanije ili veliki poslovni partner zatraži dokumentaciju – ili kada nastane spor.

Tada nedostajući ugovor, nejasan lanac prava, tuđi nalog za domen ili problematična licenca mogu postati mnogo skuplji za rešavanje. Periodična interna provera je zato racionalnija od naknadnog „gašenja požara“.

Kako da proverite gde je vaša firma danas?

Prvi korak nije nužno obiman pravni audit. Najpre treba identifikovati šta firma poseduje ili koristi, ko je to stvorio ili ko je nosilac prava, kojim dokumentom se dokazuje pravo korišćenja i šta zahteva dodatnu proveru.

Upravo za taj prvi korak razvijamo LexScreening – strukturisan sistem za početno prepoznavanje mogućih rizika intelektualne svojine u poslovanju.

Ako želite više od početnog screeninga

Za firme koje žele detaljniju proveru LexScreening je zamišljen u tri plaćena nivoa. ESSENTIAL obuhvata prošireni screening i checklistu dokumentacije; PRO dodaje detaljniju analizu ključnih IP kategorija, prioritete i akcioni plan; BUSINESS je namenjen firmama sa složenijom IP imovinom, zaposlenima, saradnicima, softverom ili planovima za rast, investiciju ili prodaju poslovanja.

Za vlasnike biznisa kojima je potrebna kontinuirana pravna podrška može se ugovoriti i mesečni paušal, sa obimom prilagođenim firmi: ugovori sa zaposlenima i saradnicima, žigovi i brend, licence, sadržaj, poslovne tajne, AI politika, digitalna imovina i druga povezana pravna pitanja.

Zaključak

Intelektualna svojina nije rezervisana za tehnološke gigante. Gotovo svaka savremena firma poseduje ili koristi naziv, sadržaj, softver, podatke, know-how ili drugu imovinu čija vrednost zavisi i od toga da li su prava pravilno uređena.

Zato je korisno početi od jednostavnog pitanja: da li možemo da dokažemo šta posedujemo i pod kojim uslovima koristimo ono što ne posedujemo? Ako odgovor nije potpuno jasan, LexScreening FREE može biti prvi korak ka tome da se utvrdi šta treba proveriti dalje.

Napomena

Informacije sadržane u ovom tekstu služe opštem informisanju i ne mogu se smatrati pravnim mišljenjem ili pravnim savetom za konkretnu situaciju. Procena pojedinačnog slučaja zavisi od činjenica, ugovora, vrste prava i važećih propisa. LexScreening FREE predstavlja preliminarni informativni screening i nije zamena za individualnu pravnu analizu.

PROČITAJTE I OSTALE TEKSTOVE SA NAŠEG BLOGA

• Pravni rizici u elektronskoj trgovini
• Zaštita autorskih prava fotografa
• Posledice digitalizacije katastra
• Vaša prava pri kašnjenju leta
• Kupili ste dron, šta dalje?

OGRADA / VAŽNA NAPOMENA

Copyright © Advokatska kancelarija Birovljev S. Marko