Istorijska, prva, doživotna kazna zatvora u Srbiji
U Beogradu, 10.01.2021. godine
Dana 05.01.2021. godine stigla je prva, može se reći, istorijska prvostepena presuda doživotnog zatvora kojom je Ninoslav Jovanović, poznatiji kao „Malčanski berberin“ osuđen na kaznu doživotnog zatvora na godišnjicu njegovog hapšenja 05.01.2020. godine, zbog otmice i silovanja maloletne devojčice. Ovde ćemo se osvrnuti samo na stručni deo priče bez upuštanja u jezive detalje slučaja.
Osuđeni Jovanović dobio je kaznu zatvora za krivično delo Otmice iz člana 134. stav 3. u trajanju od 11 godina, a za krivično delo Silovanja iz člana 178. stav 4. – kaznu doživotnog zatvora, ali je poslednja konzumirala prvu kaznu prema odredbi člana 60. stav 2. tačka 1. Krivičnog zakonika: „… ako je (sud) za neko od krivičnih dela u sticaju utvrdio kaznu doživotnog zatvora, izreći će samo tu kaznu;“.
Ovim nije konačno završen postupak, obzirom da će se verovatno odbrana žaliti Apelacionom sudu u Nišu i da se čeka pravnosnažnost navedene presude kojom je dosuđena kazna doživotnog zatvora.
Ipak ovo je važan trenutak još od decembra 2019. godine, kada je ova kazna uvedena u domaće zakonodavstvo izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019).
Osvrnimo se na kratko na inicijativu kojom je došlo do uvođenja ove izuzetno stroge kazne u naše zakonodavstvo. Predstavnici Fondacije Tijana Jurić, pokrenuli su točkove strožeg kažnjavanja u ovakvim ekstremnim slučajevima, tako što su u novembru 2017. godine podneli Narodnoj skupštini inicijativu da se promeni Krivični zakonik i uvede strože kažnjavanje silovatelja i pedofila.
Prema informacijama sa internet prezentacije Fondacije Jurić inicijativu za izmene i dopune Krivičnog zakonika podržalo je tačno 158.460 građana Republike Srbije[1].
Godinu dana kasnije, krajem decembra 2018. Ministarstvo pravde je oformilo radnu grupu koja je radila na izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.
Ministarstvo pravde usvojilo je predlog fondacije Tijane Jurić, koja nosi ime po petanestogodišnjoj devojčici koja je silovana i ubijena, da se u krivična dela sa najstrožim zaprećenim kaznama dodaju teško ubistvo, silovanje, obljuba nad maloletnom osobom, trudnicom i nemoćnim licem sa smrtnih ishodom.
Skupština Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), koji je proglašen 21.05.2019. godine, a stupio na snagu 01.12.2019. godine. Pored drugih izmena zakona, Skupština Srbije usvojila je inicijativu Fondacije Tijane Jurić uvođenjem doživotne kazne zatvora za najteža krivična dela silovanje i ubistvo deteta, maloletnog lica, žene ili nemoćnog lica. Istom inicijativom predloženo je i prilično kontroverzno pravilo da ako je delo učinjeno prema detetu, osuđeni gubi pravo na uslovni otpust koje bi inače stekao nakon 27 godina odslužene kazne. Ovo pravilo je kontroverzno jer je u direktnom sukobu sa članom 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama koji zabranjuje mučenje: „Niko neće biti podvrgnut torturi, neljudskom ili ponižavajućem postupku ili kažnjavanju.”[2]
Kazna doživotnog zatvora uvedena je kao zamena za najtežu kaznu – kaznu zatvora od 30 do 40 godina.
Zanimljivost je da su uvođenjem ove kazne pojedina lica osuđena na kaznu zatvora od 40 godina podnosila, preko svojih branilaca, zahtev za ponavljanje krivičnog postupka ukazujući na činjenicu da izdržavaju kaznu koja više ne postoji u krivičnopravnom sistemu Republike Srbije, te da bi umesto ove kazne trebalo da budu osuđeni na kaznu zatvora od 20 godina (primenom instituta blažeg zakona).
Ovakvi zahtevi su odbijani prvostepenim presudama koje su nakon toga bivale potvrđene drugostepenim odlukama. Iz obrazloženja: „Po oceni Apelacionog suda krivični postupak završen pravnosnažnom presudom, može se ponoviti samo u korist okrivljenog i u njemu se ispituje zakonitost ranije pravnosnažne presude prema stanju stvari koje obuhvata činjenice i primenu materijalnog prava i procesnog prava u vreme njenog donošenja. Iz tog razloga promena materijalnog prava, odnosno krivičnog zakona, nastala od dana pravnosnažnosti presude, isključuje mogućnost da se u ponovljenom postupku primenjuje krivični zakon, koji je stupio na snagu posle donošenja ranije pravnosnažne presude.
Sledstveno napred iznetom, ovaj sud prihvata zaključak prvostepenog suda i razloge koje je u tom smislu dao, da u konkretnom slučaju nema zakonskih uslova za ponavljanje krivičnog postupka, budući da sama činjenica da je nakon pravnosnažnosti presude, kojom je doneta osuđujuća presuda, došlo do izmene krivičnog zakona, ne predstavlja zakonom predviđen razlog za ponavanje krivičnog postupka.“
Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž2 238/2020 od 11.05.2020. godine
Ovo suštinski znači da postupak može da se ponovi samo u slučaju da se ispituje zakonitost ranije pravnosnažne presude po vanrednom pravnom leku – Zahtevu za zaštitu zakonitosti i to samo ukoliko se radi o promeni materijalnog prava odnosno krivičnog zakona nastale do dana pravnosnažnosti presude, a obzirom da je do promene Krivičnog zakonika došlo nakon nastupanja pravnosnažnosti ovih presuda, zahtevi su odbijani.
U slučaju da presuda kojom je Ninoslav Jovanović osuđen na doživotnu kaznu zatvora, bude potvrđena i postane pravnosnažna neće imati pravo na uslovnu osudu jer je (ne)delo učinjeno prema detetu. Ovakva odredba Krivičnog zakonika suprotna je članu 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, jer ne postoji mogućnost uslovnog otpusta, ali verujem da je u određenim izuzetnim slučajevima poput „Malčanskog berberina“, gde prethodno kažnjavanje nije doprinelo rehabilitaciji, već se radi o višestrukom povratniku, kazna kao što je doživotna kazna zatvora čak i bez mogućnosti uslovnog otpusta potpuno opravdana. Neophodno je da postoji ovakva kazna za određeni broj prestupnika koji su pokazali i dokazali da za njih ne postoji mesto u društvu i koji pretstavljaju opasnost sve dok postoji mogućnost da budu na slobodi i ponove svoja (ne)dela.
[1] Stranica internet prezentacije Fondacije Tijane Jurić: https://tijana.rs/kazna-dozivotnog-zatvora/
[2] Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama: https://cutt.ly/xkuJYMU
