Da li ste znali kako se štite autorska prava fotografa u digitalnom dobu?

 

U eri digitalne tehnologije, fotografije se šire brzinom svetlosti. Od društvenih mreža do novinskih portala, fotografije su svuda oko nas. Ali, da li ste se ikada zapitali ko stoji iza tih fotografija i kako su zaštićena njihova autorska prava?

Da li ste ikada preuzeli sliku sa interneta ili ste iskoristili neku fotografiju koja je zaštićena vodenim žigom, koji ste uklonili pomoću nekog programa?

Ukoliko ste uradili nešto od ovoga prekršili ste Zakon o autorskim i srodnim pravima. Iako možda niste imali nameru da oštetite autora i to ste učinili iz neznanja, to nije dovoljno da vas zaštiti od tužbe. 

 

Ključni aspekati zaštite autorskih prava fotografa u Srbiji

Autorsko pravo: Fotograf, kao autor fotografije, stiče autorska prava u trenutku stvaranja fotografije. Prava uključuju moralna prava (pravo na priznanje autorstva, pravo na integritet dela, itd.) i imovinska prava (pravo na korišćenje, distribuciju, umnožavanje, izlaganje, itd.). To znači da niko drugi ne sme reprodukovati, distribuirati ili javno prikazivati vašu fotografiju bez vaše dozvole.

Oznaka autorskih prava

Iako vaša fotografija automatski ima zaštitu autorskih prava, preporučljivo je da je označite znakom autorskih prava (©), vašim imenom i godinom nastanka. U zavisnosti od modela fotoaparata postoji mogućnost da se ovi podaci automatski naznače na fotografiji u trenutku okidanja. Ova oznaka jasno identifikuje vas kao vlasnika autorskih prava i olakšava dokazivanje vašeg vlasništva nad fotografijom u slučaju kršenja autorskih prava.

Pravo na komercijalnu upotrebu

Jedno od ključnih prava koje imate kao autor fotografije je pravo na komercijalnu upotrebu svog dela. To uključuje pravo da zarađujete novac od prodaje ili licenciranja svojih fotografija drugima. Svaka komercijalna upotreba vaše fotografije bez vaše dozvole može se smatrati kršenjem vaših autorskih prava.

Licenciranje

Licenciranje je pravno odobrenje koje fotograf daje drugima da koriste njegove ili njene fotografije.

Fotografi odlučuju koliko slobode žele da daju korisnicima i prema tome biraju vrste licenci.

Neke od vrsta licenci za fotografije:

– Licenca koja omogućava korisnicima da koriste fotografiju bez plaćanja dodatnih naknada za svaku upotrebu. Fotografija može biti korišćena neograničeno puta, ali obično postoje određena ograničenja (na primer, ne može se prodati kao deo drugog proizvoda), poznata i kao Royalty-Free (RF)

– Licenca koja se izdaje prema načinu upotrebe – Rights-Managed (RM)

Fotografija se prodaje za određeni projekat, vremenski period ili geografsko područje. Cena zavisi od faktora kao što su veličina slike, distribucija i trajanje upotrebe.

– Otvorena licenca koja omogućava korisnicima da besplatno koriste fotografiju uz određene uslove (na primer, obavezno navođenje autora ili zabrana komercijalne upotrebe) – Creative Commons (CC)

Digitalna prava

U digitalnom okruženju, posebna pažnja se mora posvetiti zaštiti fotografija na internetu. Fotografi treba da budu svesni kako se njihova prava mogu povrediti online i kako da koriste tehnološke i pravne mehanizme za zaštitu svojih dela koje smo naveli (tehnološke – označavanje fotografije, čuvanje originalnih datoteka i pravne – konsultacije sa advokatima za autorsko pravo i tužbe za zaštitu autorskih prava i naknadu štete).

Registracija

U Srbiji nije potrebna formalna registracija za ostvarivanje autorskih prava, jer se prava automatski priznaju stvaranjem dela. Međutim, dokazivanje autorstva je lakše kada se deponuje fotografija u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Zaštita od povrede

Ako neko neovlašćeno koristi fotografiju, autor može pokrenuti pravni postupak za zaštitu svojih prava. To može uključivati tužbu za povredu autorskih prava, traženje naknade štete, kao i zahtev za prestanak povrede prava.

Namera nije presudna

Zakon o autorskim pravima štiti autorska prava na fotografijama bez obzira na nameru osobe koja ih koristi. Činjenica da neko nije imao nameru ne menja činjenicu da je koristio vašu fotografiju bez dozvole.

Zahtev za prestanak upotrebe

Ako primetite da je neko koristio vašu fotografiju bez dozvole, možete uputiti zahtev toj osobi da prestane sa upotrebom. Ovo može biti u vidu pisanog obaveštenja ili formalnog zahteva.

Trajanje zaštite

Autorska prava na fotografije traju doživotno, plus 70 godina nakon smrti autora. Nakon toga, delo prelazi u javno vlasništvo.

Fotograf, kao autor fotografije, ima isključiva moralna i materijalna prava na svoje delo. Materijalna prava uključuju pravo na reprodukciju dela, distribuciju, izlaganje, javno izvođenje, emitovanje, kao i pravo na adaptaciju dela. Ova prava omogućavaju fotografu da kontroliše način na koji se njegova dela koriste i distribuiraju, te da ostvaruje finansijsku korist od svojih dela. Moralna prava podrazumevaju:

Pravo paterniteta – pravo na priznanje autorstva

Autor ima pravo da bude naveden kao autor svake fotografije koja se javno saopštava ili koristi.

Ovo pravo omogućava autoru da zadrži svoj identitet i da bude prepoznat kao tvorac dela.

Pravo na naznačenje imena

Autor ima pravo da zahteva da njegovo ime bude navedno uz fotografiju prilikom njenog javnog saopštavanja.

Ovo pravo doprinosi očuvanju integriteta autorskog dela i poštovanju  autorstva.

Zabrana izmena dela

Autor ima pravo da se suprotstavi izmenama svog dela od strane trećih lica.

Ovo pravo omogućava autoru da zadrži kontrolu nad estetskim i sadržajnim aspektima svoje fotografije.

Autorska prava fotografa su često predmet zloupotrebe u digitalnom svetu. Svaka fotografija koju fotograf napravi zaštićena je Zakonom o autorskim i srodnim pravima, što znači da fotograf ima ekskluzivno pravo da odlučuje kako će njegova slika biti korišćena. Međutim, u praksi mnogi se susreću sa neovlašćenim korišćenjem svojih radova.

Ovo pitanje se komplikuje u slučaju kada se radi o različitim zemljama i različitim pravima, gde je neophodna primena međunarodnog privatnog prava, jer su zakoni o autorskim pravima različiti od zemlje do zemlje, pa se postavlja pitanje pravo koje zemlje će se primeniti na sporno pitanje što otežava proces zaštite i potraživanja prava.

Postoje koraci koje fotografi mogu preduzeti kako bi zaštitili svoje radove. Jedan od načina je korišćenje vodenih žigova, što može pomoći u identifikaciji originalnog autora slike. Takođe, postoji i mogućnost registracije autorskih prava, što pruža dodatnu pravnu zaštitu i olakšava proces potraživanja prava u slučaju povrede. Registracija je u vidu deponovanja fotografija kod Zavoda za intelektualnu svojinu.

Kada se završi postupak deponovanja Zavod izdaje podnosiocu zahteva potvrdu koja ima snagu javne isprave.

Deponovanje služi kao materijalni dokaz i može biti korisno u slučaju sudskih sporova ili drugih potreba.

Zaštita prava fotografa u praksi se ostvaruje kroz različite mehanizme. U slučaju povrede autorskih prava, fotograf može podneti tužbu za naknadu štete zbog kršenja autorskih prava. Sudska praksa u Srbiji pokazuje da su sudovi spremni da štite prava autora, uključujući i fotografe, od neovlašćenog korišćenja njihovih dela.

 U slučaju da je neko koristio ili još uvek korsiti (zloupotrebljava) vašu fotografiju bez dozvole, čak i ako nije imao nameru da je zloupotrebi, to i dalje predstavlja povredu vaših autorskih prava. 

Značajne organizaije, asocijacije i udruženja u oblasti zaštite fotografije:

Organizacije poput Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) i lokalni autorski biroi nude resurse i podršku fotografima u zaštiti njihovih prava. Fotografi se takođe mogu udruživati u profesionalne asocijacije fotografa koje mogu pružiti savetovanje. Neke od njih su: Fabrika fotografa, Asocijacija profesionalnih fotografa i videografa venčanja Srbije – APFVV

Organizacija fotografskih autora (OFA) je organizacija za kolektivno ostvarivanje prava autora fotografija, fotografa. Ova organizacija štiti prava fotografa, profesionalnih i amatera, bez obzira na tematiku i predmet fotografisanja.

 U Srbiji, na primer, postoji Udruženje profesionalnih fotografa Srbije koje se bavi edukacijom svojih članova o autorskim pravima i pruža podršku u slučaju njihove povrede. Takođe postoji i Foto savez Srbije koji okuplja sve fotografe i ljubitelje fotografije, udruženja i pojedince zainteresovane za izlaganje, organizovanje izložbi, edukaciju i razvoj kulture fotografije.

Zaštita autorskih prava fotografa u Srbiji ključna je za očuvanje integriteta i vrednosti njihovih radova. Razumevanje zakonskih regulativa i prava koja fotografi imaju kao autori omogućava im da adekvatno zaštite svoje autorske radove i da spreče neovlašćenu upotrebu ili zloupotrebu njihovih fotografija.

 

Informacije sadržane u ovom tekstu su pružene samo radi opšte informisanosti i ne mogu se smatrati za pravno mišljenje ili pravni savet. U skladu s tim Advokatska kancelarija Birovljev S. Marko odriče se svake odgovornosti i ne prihvata bilo kakve obaveze za posledice koje može pretrpeti bilo koje lice zbog činjenja ili nečinjenja na osnovu informacija sadržanih u ovom tekstu

 

Ukoliko vas intereusje na našem Blogu možete da pročitate i članke na temu: Digitalizacije katastra, da saznate koja su vaša prava prilikom kašnjenja leta, koja su vaša prava kada kupite dron i da saznate o temi Nadrilekarstva i nadriapoterkarstva. Pratite nas na društvenim mrežama: