PAD PPRAVOSUDNO INFORMACIONOG SISTEMA

PAD PPRAVOSUDNO INFORMACIONOG SISTEMA

od strane | авг 21, 2025 | Građansko pravo, Upravni postupak

Računar na čijem ekranu ima nekih podataka

Ažuriranje članka:

Prema informacijama od dana 18.08.2025. godine Pravosudno informacioni sistem funkcioniše i Javnobeležničke kancelarije nastavile su sa nesmetanim radom i otpočele su sa solemnizacijama nakon 50 dana od kada je sistem suspendovan.

PAD PPRAVOSUDNO-INFORMACIONOG SISTEMA

-POSLEDICE, IZAZOVI I MOGUĆA REŠENJA-

U Beogradu 15.08.2025. godine

 

Ministarstvo pravde objavilo je 11.07.2025. godine da je Pravosudno informacioni sistem (PIS u daljem tekstu) bio meta ozbiljnog i tehnički sofisticiranog sajber napada. Navedeni napad ugrozio je funkconisanje pravosudnih organa širom zemlje.    Posledice su osetili građani, Republički geodetski zavod (RGZ u daljem tekstu) – katastar nepokretnosti, geodetske agencije, agencije za nekretnine, Javni beležnici i advokati.

Uzroci i mehanizmi prekida

Zvanično je naveden kao uzrok hakerski napad, međutim ostali mogući uzrok podrazumeva i opterećenje nakon mesečnih ažuriranja zastarelog sistema (softver i hardver – programi i mašine).

Ključne posledice

  • Katastar nepokretnosti (RGZ): Kancelarije RGZ nisu mogle da koriste centralne baze podataka a to je onemogućilo upis promena u katastru – upise prava, zabeležbe, izvršavanje izmena i izdavanje isprava.

    Ovo je uzrokovalo produženje rokova za rešavanje predmeta koji su zavedeni u katastru i to je podiglo troškove i prouzrokovalo pravnu neizvesnost za građane i privredu.

  • Da li je katastar zaista bio blokiran?

    Važno je istaći da postoje suprotstavljene informacije o radu Katastra tokom pada PIS-a.

    Prema izjavama službenika RGZ-a, Katastar je sve vreme normalno funkcionisao:

    „Katastar radi, sve kod nas funkcioniše normalno,“ izjavila je službenica RGZ-a za medije (Nedeljnik.rs).

    Međutim, medijski izveštaji i svedočenja advokata i javnih beležnika govore drugačije – ističu da iako je Katastar tehnički bio operativan, zbog pada PIS-a predmeti nisu mogli elektronski da se dostave niti da se obrađuju, što je faktički izazvalo zastoj u prometu nepokretnosti (N1 Info
    , 021.rs).

    Ova kontradikcija pokazuje da problem nije bio u fizičkom radu RGZ-a, već u nemogućnosti saradnje i razmene podataka između institucija.

  • Javni beležnici: Notari takođe nemaju pristup centralnoj bazi pa je solemnizacija – overa dokumenata sa proverom podataka (elektronski i uživo) nije moguća.

  • Građani i privreda: Građani su bili uskraćeni za ostvarivanje prava na imovinu i nasleđivanje, dok su investitori i privreda trpeli direktne štete zbog nemogućnosti da realizuju promet nepokretnosti i obezbede finansiranje. Kupoprodajni ugovori, ugovori o zajmu uz hipoteku i druga pravna dokumenta ostali su neovereni pa su transakcije blokirane.

Mere koje predlaže autor:

U odgovornim državama ovakav scenario gde postoji blokada koja traje duže od mesec i po dana je nezamisliva. Sagledajmo kako bi moglo da se sanira trenutno stanje:

  1. Potrebno je obnavljanje rada Pravosudno informacionog sistema kroz stabilizaciju servera i uvođenje rezervnih režima rada. Ažuriranje softvera sa ciljem veće otpornosti na opterećenje i eventualne sajber pretnje (pretnje koje dolaze preko interneta od strane malicioznih aktera koji žele da obore sistem ili da zloupotrebe podatke).

  2. Neophodna je i reforma katastra – privremena primena hibridnog modela: elektronsko prijavljivanje sa ručnim evidentiranjem.Investiranje u digitalizaciju i obuku zaposlenih radi bržeg povratka u funkciju je preko potrebno.

  3. Privremene mere za Javne beležnike – Do uspostavljanja stalne veze sa registrima i centralnom bazom potrebno je vraćanje klasične overe uz strogu kontrolu autentičnosti.

Zaključak:

Pad Pravosudno informacionog sistema traje već duže od mesec i po dana i izazvao je gotovo potpunu paralizu rada katastra, javnobeležničkih kancelarija, prometa nepokretnosti. Njegove posledice snažno pogađaju građane i privredu a ovakva situacija je nedopustiva. Još uvek čekamo rasplet o čemu ćemo naše čitaoce  blagovremeno obavestiti.

 

 

Izvori:

  1. Ministarstvo pravde – saopštenje (28. jul 2025.)

    „Министарство правде Владе Републике Србије саопштило је данас да су у току активности на постепеном враћању правосудног информационог система Србије у пун радни режим.“

    Izvor: srbija.gov.rs

  2. Ministarstvo pravde – saopštenje (2. avgust 2025.)

    „Министарство правде Републике Србије саопшtilo je да интензивно ради на успостављању пуног капацитета правосудног информационог система, који је 11. јула 2025. године био мeта озбиљног и технички софистицированог сајбер напада.“

    Izvor: rkp.rs

  3. Overa ugovora kao u Alanu Fordu: Sistem u kvaru već mesec dana – Nedeljnik

  4. N1 Info – posledice po katastar i građane

    „Sudovi, izvršitelji i notari i dalje ne mogu slati predmete u katastar jer je PIS i dalje ugašen.“

    Izvor: n1info.rs

  5. rs – zastoji i šteta za građane

    „Nedeljama ne radi sistem za overu – advokat o tome da li imate pravo na odštetu.“

    Izvor: 021.rs

  6. rs – beležnici bez pristupa

    „Pravosudni informacioni sistem ne radi više od mesec dana, notarima onemogućen rad.“

    Izvor: bezcenzure.rs

  7. Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova

    rs – zakon

  8. Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti

    rs – zakon

 

Ažuriranje članka:

Prema informacijama od dana 18.08.2025. godine Pravosudno informacioni sistem funkcioniše i Javnobeležničke kancelarije nastavile su sa nesmetanim radom i otpočele su sa solemnizacijama nakon 50 dana od kada je sistem suspendovan. 

 

Ukoliko vas interesuje na našem Blogu možete da pročitate i članke na temu Digitalizacije katastra, da saznate koja su vaša prava prilikom kašnjenja leta, koja su vaša prava kada kupite dron i da saznate o temi Nadrilekarstva i nadriapoterkarstva. Pratite nas na društvenim mrežama:

 

Informacije sadržane u ovom tekstu su pružene samo radi opšte informisanosti i ne mogu se smatrati za pravno mišljenje ili pravni savet. U skladu s tim Advokatska kancelarija Birovljev S. Marko odriče se svake odgovornosti i ne prihvata bilo kakve obaveze za posledice koje može pretrpeti bilo koje lice zbog činjenja ili nečinjenja na osnovu informacija sadržanih u ovom tekstu.

Copyright: Advokatska kancelarija Birovljev S. Marko

Naknada štete zbog ujeda

Naknada štete zbog ujeda

od strane | апр 24, 2025 | Naknada štete

       

       NAKNADA ŠTETE NAKON UJEDA OD STRANE PSA LUTALICE

 

U urbanim sredinama, kao što je Beograd, psi lutalice su često prisutni na ulicama i bez razloga napadaju prolaznike. Kao i svi, godinama nailazim na manje ili veće komunalne probleme. Za prijavljivanje navedenih problema koristim uslugu “Beokom” servisa na društvenoj mreži X (bivšem Twiteru) @prijaviproblem. Kada primetim neki šaht kome nedostaje poklopac ili je oštećen, kada ne radi klima u autobusu leti ili zimi, ako neka bandera preti da padne na trotoar ili vise neke žice koje deluju opasno, ne propuštam da to prijavim. Takođe, često kada vidim pse lutalice na ulici, ili kao pre nekoliko dana u dvorištu vrtića u koji idu moja ćerkica i sin, ne propuštam da to prjavim.Pored svega toga problem često ostaje nerešen. Jednom sam prijavio problem u ponedeljak popodne a dobio sam odgovor da je JP Zoohigijena izašla na teren u petak i – možete li zamisliti – nije zatekla pse. Iako živim u centru grada, gde bi služba Zoohigijene trebalo da efikasno rešava ovaj problem, psi lutalice su i dalje često prisutni u mom kraju iako živim u centru grada. Problem pasa lutalica uopšte nije naivan, već predstavlja ozbiljnu pretnju za bezbednost građana, posebno dece.

Ukoliko vas ujede pas, važno je da nakon inicijalnog šoka odmah odete u nadležnu medicinsku ustanovu za stručnu pomoć. Jako je važno da dobijete neophodnu medicinsku pomoć jer to nije naivna povreda i može da se dodatno komplikuje ukoliko je pas zaražen. Važno je takođe da se ode kod lekara kako bi se dokumentovale posledice ujeda. Nakon toga, potrebno je prijaviti događaj nadležnoj policijskoj upravi. Policijska uprava će sačiniti zapisnik o prijavljenom događaju, što je ključno za kasniji postupak za naknadu štete. Naknada štete može biti nematerijalna (fizički bol, strah, duševni bol zbog naruženosti) ili materijalna (troškovi lečenja, oštećena odeća). U slučaju ujeda psa lutalice, odgovornost za naknadu štete pripada lokalnoj samoupravi na čijoj teritoriji se dogodila šteta. Grad Beograd je odgovoran za organizaciju službe čiji je zadatak da se brine o broju lutalica i uklanjanju istih. Nažalost, često se dešava da ove službe ne funkcionišu kako treba, što dovodi do povećanog broja pasa lutalica na ulicama.

Za postupak naknade štete, građani mogu podneti zahtev lokalnoj samoupravi ili pokrenuti sudski postupak. U praksi, broj slučajeva ujeda psa lutalice je veliki, a problem ne leži u činjenici da se psi lutalice množe, već u činjenici da se ne uklanjaju. Brojne su priče građana koji su doživeli napade pasa lutalica i koji su morali da prolaze kroz dugotrajan i iscrpljujući proces kako bi dobili naknadu štete.

Regulativa:

Problem ujeda od strane pasa lutalica reguliše Zakon o obligacionim odnosima. Prema ovom zakonu, za štetu koju prouzrokuje životinja odgovara njen vlasnik, odnosno lice koje je vlasnik životinje ili je ovlašćeno da se o njoj stara. U slučaju ujeda psa lutalice, odgovornost je na strani lokalne samouprave. Sudska praksa pokazuje da građani često dobijaju postupke protiv Grada Beograda, ali proces može biti dugotrajan i iscrpljujući. Pravnosnažna odluka se često čeka godinu i po – dve, a sa izvršenjem i duže.

Osim Zakona o obligacionim odnosima, relevantni propisi koji regulišu ovu oblast su i Zakon o komunalnim delatnostima i Zakon o zaštiti životinja. Ovi zakoni jasno definišu obaveze lokalne samouprave u vezi sa kontrolom i zbrinjavanjem pasa lutalica. Nažalost, i pored zakonskih odredbi, problem pasa lutalica je i dalje prisutan i prilično rasprostranjen, što ukazuje na neophodnost strožeg sprovođenja zakona i efikasnijeg rada nadležnih službi.

Ukoliko se odlučite za sudski postupak:

Potrebno je da se obratite advokatu. Advokat dostavlja opomenu pred tužbu Komisiji za procenu osnovanosti zahteva građana za zbog povreda nanesenih od strane pasa lutalica, sa sedištem u ul. Kraljice Marije br. 1, koja se sastaje jednom nedeljno. Obzirom da oni nude neadekvatne, višestruko manje iznose naknade štete (materijalne i nematerijane), pa se zato građani često opredeljuju za tužbu protiv Grada Beograda.

Prilikom dostavljanja tužbe sudu prilaže se sva medicinska dokumentacija, te će advokat tražiti da mu dostavite:

  • izveštaj specijaliste infektologa,

  • izveštaj specijaliste ortopedske hirurgije i traumatologije

  • nalog za pregled životinje na besnilo, te

  • fotografije mesta ujeda i dela tela koji je ujeden od strane psa.                                                                                                       

    Tokom postupka vrše se dve vrste veštačenja čiji je zadatak da utvrdi osnovanost tužbenog zahteva i koje predujmljuje tužilac. Radi se o veštačenju ortopeda i neuropsihijatra. Ortoped utvrđuje dužinu trajanja i intenzitet bolova koje je trpeo oštećeni tužilac, te postojanje mogućeg naruženja, a neuropsihijatar utvrđuje dužinu trajanja i jačinu pretrpljenog straha, te posledice mogućeg naruženja po psihu oštećenog kao i umanjenje opšte životne aktivnosti – mogućnosti da oštećeni funkcioniše i obavlja redovne aktivnosti u svakodnevnom životu.

Jedan od ključnih pristupa rešavanju problema pasa lutalica je kontrola njihovog broja putem sterilizacije i kastracije. Ovo je efikasan način smanjenja populacije pasa lutalica na duži rok. Mnoge organizacije za zaštitu životinja i lokalne samouprave sprovode programe sterilizacije kako bi smanjile broj pasa na ulicama. Sterilisani psi se vraćaju na lokaciju gde su pronađeni, ali su označeni kako bi se znalo da su već sterilisani. Ovo smanjuje broj novih legala pasa lutalica. Javnost takođe igra ključnu ulogu u rešavanju problema pasa lutalica. Podizanje svesti o odgovornom vlasništvu pasa, kao što su sterilizacija, vakcinacija i pravilna briga o ljubimcima, može značajno smanjiti broj napuštenih pasa. Organizacije za zaštitu životinja često organizuju kampanje i edukativne programe kako bi informisale građane o odgovornom vlasništvu i pravima životinja.Volonteri ovih organizacija takođe igraju važnu ulogu. Oni pomažu u pronalaženju domova za napuštene pse, pružanju neophodne nege i lečenju, kao i u sprovođenju sterilizacije i vakcinacije. U mnogim gradovima postoje azili za životinje koji pružaju privremeni smeštaj za pse lutalice dok im se ne pronađe trajni dom.

U svetu postoje brojni primeri dobrih praksi u rešavanju problema pasa lutalica. Na primer, gradovi kao što su Amsterdam i Helsinki imaju efikasne programe sterilizacije i vakcinacije, kao i uspešne kampanje za udomljavanje napuštenih pasa. Ovi gradovi su uspeli da smanje broj pasa lutalica na minimum, dok istovremeno obezbeđuju dobrobit životinja. U Indiji, organizacija Animal Birth Control (ABC) sprovodi program sterilizacije i vakcinacije pasa lutalica, što je rezultiralo smanjenjem broja pasa lutalica i broja slučajeva besnila. Ova inicijativa je primer kako sterilizacija i vakcinacija mogu biti efikasne u rešavanju problema pasa lutalica.

        Za građane koji se suoče sa problemom ujeda psa lutalice, važno je da budu svesni svojih prava i da se obrate advokatu za pravnu pomoć. Problem pasa lutalica i odgovornost za naknadu štete zbog ujeda pasa je kompleksna i ozbiljna tema koja zahteva pažnju kako građana tako i nadležnih organa. Sudska praksa pokazuje da građani često dobijaju postupke protiv lokalnih samouprava, ali proces može biti dugotrajan i iscrpljujući. Stoga je važno da građani budu svesni svojih prava i da se obrate advokatu za pravnu pomoć kako bi osigurali pravičnu naknadu za pretrpljenu štetu.

Zanimljivost: fotografija iznad nije generička, već je iz jednog mog živog predmeta, gde je Zoohigijena pronašla psa koji je ujeo klijenta. 

Ukoliko vas interesuje na našem Blogu možete da pročitate i članke na temu Digitalizacije katastra, da saznate koja su vaša prava prilikom kašnjenja leta, koja su vaša prava kada kupite dron i da saznate o temi Nadrilekarstva i nadriapoterkarstva. Pratite nas na društvenim mrežama:

Informacije sadržane u ovom tekstu su pružene samo radi opšte informisanosti i ne mogu se smatrati za pravno mišljenje ili pravni savet. U skladu s tim Advokatska kancelarija Birovljev S. Marko odriče se svake odgovornosti i ne prihvata bilo kakve obaveze za posledice koje može pretrpeti bilo koje lice zbog činjenja ili nečinjenja na osnovu informacija sadržanih u ovom tekstu.

Zaštita autorskih prava fotografa

Zaštita autorskih prava fotografa

od strane | сеп 10, 2024 | Autorsko pravo

Da li ste znali kako se štite autorska prava fotografa u digitalnom dobu?

 

U eri digitalne tehnologije, fotografije se šire brzinom svetlosti. Od društvenih mreža do novinskih portala, fotografije su svuda oko nas. Ali, da li ste se ikada zapitali ko stoji iza tih fotografija i kako su zaštićena njihova autorska prava?

Da li ste ikada preuzeli sliku sa interneta ili ste iskoristili neku fotografiju koja je zaštićena vodenim žigom, koji ste uklonili pomoću nekog programa?

Ukoliko ste uradili nešto od ovoga prekršili ste Zakon o autorskim i srodnim pravima. Iako možda niste imali nameru da oštetite autora i to ste učinili iz neznanja, to nije dovoljno da vas zaštiti od tužbe. 

 

Ključni aspekati zaštite autorskih prava fotografa u Srbiji

Autorsko pravo: Fotograf, kao autor fotografije, stiče autorska prava u trenutku stvaranja fotografije. Prava uključuju moralna prava (pravo na priznanje autorstva, pravo na integritet dela, itd.) i imovinska prava (pravo na korišćenje, distribuciju, umnožavanje, izlaganje, itd.). To znači da niko drugi ne sme reprodukovati, distribuirati ili javno prikazivati vašu fotografiju bez vaše dozvole.

Oznaka autorskih prava

Iako vaša fotografija automatski ima zaštitu autorskih prava, preporučljivo je da je označite znakom autorskih prava (©), vašim imenom i godinom nastanka. U zavisnosti od modela fotoaparata postoji mogućnost da se ovi podaci automatski naznače na fotografiji u trenutku okidanja. Ova oznaka jasno identifikuje vas kao vlasnika autorskih prava i olakšava dokazivanje vašeg vlasništva nad fotografijom u slučaju kršenja autorskih prava.

Pravo na komercijalnu upotrebu

Jedno od ključnih prava koje imate kao autor fotografije je pravo na komercijalnu upotrebu svog dela. To uključuje pravo da zarađujete novac od prodaje ili licenciranja svojih fotografija drugima. Svaka komercijalna upotreba vaše fotografije bez vaše dozvole može se smatrati kršenjem vaših autorskih prava.

Licenciranje

Licenciranje je pravno odobrenje koje fotograf daje drugima da koriste njegove ili njene fotografije.

Fotografi odlučuju koliko slobode žele da daju korisnicima i prema tome biraju vrste licenci.

Neke od vrsta licenci za fotografije:

– Licenca koja omogućava korisnicima da koriste fotografiju bez plaćanja dodatnih naknada za svaku upotrebu. Fotografija može biti korišćena neograničeno puta, ali obično postoje određena ograničenja (na primer, ne može se prodati kao deo drugog proizvoda), poznata i kao Royalty-Free (RF)

– Licenca koja se izdaje prema načinu upotrebe – Rights-Managed (RM)

Fotografija se prodaje za određeni projekat, vremenski period ili geografsko područje. Cena zavisi od faktora kao što su veličina slike, distribucija i trajanje upotrebe.

– Otvorena licenca koja omogućava korisnicima da besplatno koriste fotografiju uz određene uslove (na primer, obavezno navođenje autora ili zabrana komercijalne upotrebe) – Creative Commons (CC)

Digitalna prava

U digitalnom okruženju, posebna pažnja se mora posvetiti zaštiti fotografija na internetu. Fotografi treba da budu svesni kako se njihova prava mogu povrediti online i kako da koriste tehnološke i pravne mehanizme za zaštitu svojih dela koje smo naveli (tehnološke – označavanje fotografije, čuvanje originalnih datoteka i pravne – konsultacije sa advokatima za autorsko pravo i tužbe za zaštitu autorskih prava i naknadu štete).

Registracija

U Srbiji nije potrebna formalna registracija za ostvarivanje autorskih prava, jer se prava automatski priznaju stvaranjem dela. Međutim, dokazivanje autorstva je lakše kada se deponuje fotografija u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Zaštita od povrede

Ako neko neovlašćeno koristi fotografiju, autor može pokrenuti pravni postupak za zaštitu svojih prava. To može uključivati tužbu za povredu autorskih prava, traženje naknade štete, kao i zahtev za prestanak povrede prava.

Namera nije presudna

Zakon o autorskim pravima štiti autorska prava na fotografijama bez obzira na nameru osobe koja ih koristi. Činjenica da neko nije imao nameru ne menja činjenicu da je koristio vašu fotografiju bez dozvole.

Zahtev za prestanak upotrebe

Ako primetite da je neko koristio vašu fotografiju bez dozvole, možete uputiti zahtev toj osobi da prestane sa upotrebom. Ovo može biti u vidu pisanog obaveštenja ili formalnog zahteva.

Trajanje zaštite

Autorska prava na fotografije traju doživotno, plus 70 godina nakon smrti autora. Nakon toga, delo prelazi u javno vlasništvo.

Fotograf, kao autor fotografije, ima isključiva moralna i materijalna prava na svoje delo. Materijalna prava uključuju pravo na reprodukciju dela, distribuciju, izlaganje, javno izvođenje, emitovanje, kao i pravo na adaptaciju dela. Ova prava omogućavaju fotografu da kontroliše način na koji se njegova dela koriste i distribuiraju, te da ostvaruje finansijsku korist od svojih dela. Moralna prava podrazumevaju:

Pravo paterniteta – pravo na priznanje autorstva

Autor ima pravo da bude naveden kao autor svake fotografije koja se javno saopštava ili koristi.

Ovo pravo omogućava autoru da zadrži svoj identitet i da bude prepoznat kao tvorac dela.

Pravo na naznačenje imena

Autor ima pravo da zahteva da njegovo ime bude navedno uz fotografiju prilikom njenog javnog saopštavanja.

Ovo pravo doprinosi očuvanju integriteta autorskog dela i poštovanju  autorstva.

Zabrana izmena dela

Autor ima pravo da se suprotstavi izmenama svog dela od strane trećih lica.

Ovo pravo omogućava autoru da zadrži kontrolu nad estetskim i sadržajnim aspektima svoje fotografije.

Autorska prava fotografa su često predmet zloupotrebe u digitalnom svetu. Svaka fotografija koju fotograf napravi zaštićena je Zakonom o autorskim i srodnim pravima, što znači da fotograf ima ekskluzivno pravo da odlučuje kako će njegova slika biti korišćena. Međutim, u praksi mnogi se susreću sa neovlašćenim korišćenjem svojih radova.

Ovo pitanje se komplikuje u slučaju kada se radi o različitim zemljama i različitim pravima, gde je neophodna primena međunarodnog privatnog prava, jer su zakoni o autorskim pravima različiti od zemlje do zemlje, pa se postavlja pitanje pravo koje zemlje će se primeniti na sporno pitanje što otežava proces zaštite i potraživanja prava.

Postoje koraci koje fotografi mogu preduzeti kako bi zaštitili svoje radove. Jedan od načina je korišćenje vodenih žigova, što može pomoći u identifikaciji originalnog autora slike. Takođe, postoji i mogućnost registracije autorskih prava, što pruža dodatnu pravnu zaštitu i olakšava proces potraživanja prava u slučaju povrede. Registracija je u vidu deponovanja fotografija kod Zavoda za intelektualnu svojinu.

Kada se završi postupak deponovanja Zavod izdaje podnosiocu zahteva potvrdu koja ima snagu javne isprave.

Deponovanje služi kao materijalni dokaz i može biti korisno u slučaju sudskih sporova ili drugih potreba.

Zaštita prava fotografa u praksi se ostvaruje kroz različite mehanizme. U slučaju povrede autorskih prava, fotograf može podneti tužbu za naknadu štete zbog kršenja autorskih prava. Sudska praksa u Srbiji pokazuje da su sudovi spremni da štite prava autora, uključujući i fotografe, od neovlašćenog korišćenja njihovih dela.

 U slučaju da je neko koristio ili još uvek korsiti (zloupotrebljava) vašu fotografiju bez dozvole, čak i ako nije imao nameru da je zloupotrebi, to i dalje predstavlja povredu vaših autorskih prava. 

Značajne organizaije, asocijacije i udruženja u oblasti zaštite fotografije:

Organizacije poput Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) i lokalni autorski biroi nude resurse i podršku fotografima u zaštiti njihovih prava. Fotografi se takođe mogu udruživati u profesionalne asocijacije fotografa koje mogu pružiti savetovanje. Neke od njih su: Fabrika fotografa, Asocijacija profesionalnih fotografa i videografa venčanja Srbije – APFVV

Organizacija fotografskih autora (OFA) je organizacija za kolektivno ostvarivanje prava autora fotografija, fotografa. Ova organizacija štiti prava fotografa, profesionalnih i amatera, bez obzira na tematiku i predmet fotografisanja.

 U Srbiji, na primer, postoji Udruženje profesionalnih fotografa Srbije koje se bavi edukacijom svojih članova o autorskim pravima i pruža podršku u slučaju njihove povrede. Takođe postoji i Foto savez Srbije koji okuplja sve fotografe i ljubitelje fotografije, udruženja i pojedince zainteresovane za izlaganje, organizovanje izložbi, edukaciju i razvoj kulture fotografije.

Zaštita autorskih prava fotografa u Srbiji ključna je za očuvanje integriteta i vrednosti njihovih radova. Razumevanje zakonskih regulativa i prava koja fotografi imaju kao autori omogućava im da adekvatno zaštite svoje autorske radove i da spreče neovlašćenu upotrebu ili zloupotrebu njihovih fotografija.

 

Informacije sadržane u ovom tekstu su pružene samo radi opšte informisanosti i ne mogu se smatrati za pravno mišljenje ili pravni savet. U skladu s tim Advokatska kancelarija Birovljev S. Marko odriče se svake odgovornosti i ne prihvata bilo kakve obaveze za posledice koje može pretrpeti bilo koje lice zbog činjenja ili nečinjenja na osnovu informacija sadržanih u ovom tekstu

 

Ukoliko vas intereusje na našem Blogu možete da pročitate i članke na temu: Digitalizacije katastra, da saznate koja su vaša prava prilikom kašnjenja leta, koja su vaša prava kada kupite dron i da saznate o temi Nadrilekarstva i nadriapoterkarstva. Pratite nas na društvenim mrežama: 

Copyright: Advokatska kancelarija Birovljev S. Marko

Novi propisi o trotinetima u Srbiji

Novi propisi o trotinetima u Srbiji

od strane | јул 7, 2024 | Saobraćajno pravo

Da li ste znali da od sada morate da registrujete vaš električni trotinet?

–       Novi propisi o trotinetima u Srbiji      –

A guy on an electric scooter

Izazov – pronađite prekršaj

Šta mislite, koliko je prekršaja napravio čovek na fotografiji dok je vozio električni trotinet?

Na kraju članka pronađite odgovore *

 

Moja iskustva, regulativa u Srbiji, gde možete da registrujete vaš trotinet i koja je cena

Kada sam 2021. godine kupio električni trotinet marke Xiaomi, Electric scooter 1S, bio sam oduševljen maksimalnom brzinom od 25km/h, dometom od 35 km. Mogao sam bezbrižno da ga vozim gde god bih poželeo. Iako je ova oblast tada bila potpuno neregulisana u našoj zemlji, vodio sam računa o sopstvenuoj bezbednosti i bezbednosti drugih učesnika u saobraćaju.

Savesno sam uvek vozio sa kacigom na glavi, rukavicama i majicama sa dugačkim rukavima bez obzira na vremenske uslove, da se zaštitim od pada. Vodio sam računa da ne jurim i sportski režim sam koristio samo na uzbrdicama.

Ovakvo stanje je trajalo sve do 15. septembra 2023. godine kada su uvedena stroga pravila vezano za upotrebu trotineta izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 – odluka US, 55/2014, 96/2015 – dr. zakon, 9/2016 – odluka US, 24/2018, 41/2018, 41/2018 – dr. zakon, 87/2018, 23/2019, 128/2020 – dr. zakon i 76/2023– u daljem tekstu ZOBS).

Vozači električnih trotineta su od tada u obavezi da koriste biciklističku stazu, pešačko-biciklističku stazu ili biciklističku traku. Mogu se voziti kolovozom samo na putu na kome je brzina kretanja ograničena na 30 kilometara na sat. Vozači koji su navršili 18 godina života mogu se voziti i na putu na kome je brzina kretanja ograničena na 50 km/h. Donja starosna granica za upravljanje trotinetom je 14 godina. Vozači trotineta su u obavezi da nose zakopčane zaštitne kacige. Ova mera je uvedena jer su istraživanja pokazala da su kod vozača trotineta prilikom pada najčešće povrede glave. Takođe, vozači električnih trotineta imaju obavezu da nose svetloodbojni prsluk kada su na kolovozu, zahvaljujući čemu su znatno uočljiviji u saobraćaju.

Korišćenje električnih trotineta postalo je sve popularnije, ali sa porastom broja korisnika, došlo je i do potrebe za regulisanjem ove oblasti. U Srbiji su nedavno doneti novi propisi koji se odnose na vožnju električnih trotineta.

Ove promene su donete sa ciljem da se poboljša bezbednost kako vozača trotineta, tako i ostalih učesnika u saobraćaju i predstavljaju važan korak ka regulisanju vožnje električnih trotineta u Srbiji.

Najvažnije izmene i dopune ZOBS u pogledu električnih trotineta su:

Starosna granica: Najniža starosna granica za upravljanje
trotinetom je 14 godina.

Kretanje: Vozači trotineta moraju koristiti biciklističku stazu, pešačko-biciklističku stazu ili biciklističku traku. Na kolovozu se mogu kretati samo na putevima gde je brzina ograničena na 30 km/h, dok oni koji su stariji od 18 godina mogu se voziti i na putevima gde je brzina ograničena na 50 km/h.

Bezbednost: Vozači trotineta su obavezni da nose zaštitne kacige i svetloodbojni prsluk kada su na kolovozu. Ova mera je uvedena kako bi se smanjio rizik od povreda.

Tehnička dokumentacija: Vozači su u obavezi da imaju dokumentaciju o vozilu, a policija može vršiti provere.

Ograničenja: Trotineti ne smeju da se kreću brže od 5 km/h na trotoarima, a vožnja po putu gde se vozila kreću brže od 30 km/h nije dozvoljena.

Nalepnica na vozilu: Na trotinetu se mora postaviti nalepnica iz koje se može utvrditi snaga motora, konstruktivna brzina i masa praznog vozila.

Definicija lakog električnog vozila:

Poslednjim izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima uvedena je definicija lakog električnog vozila. To su motorna vozila sa najmanje dva točka, sa mehaničkim upravljačem, bez mesta za sedenje, čija trajna nominalna snaga elektromotora nije veća od 0,6 kW, čija najveća konstruktivna brzina ne prelazi 25 km/h i čija masa praznog vozila ne prelazi 35 kg.

Šta se ne podrazumeva pod lakim električnim vozilom: monocikli, bicikli, mopedi, samobalansirajuća sredstva, skejtovi i sl. Ovo praktično znači da neko na samobalansirajućem točku i dalje ne mora da nosi kacigu i može da vozi preko prelaza i da ugrozi druge učesnike u saobraćaju ali da to ne predstavlja prekršaj u smilslu ovog zakona (ZOBS-a).

Na osnovu odredaba gore pomenutih izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja na
putevima, 1. marta 2024. godine donesen je Pravilnik o načinu izdavanja, vođenja evidencija, izgledu i načinu postavljanja nalepnice za laka električna vozila („Sl. glasnik RS“, br. 16/2024) Navedeni pravilnik stupio je na snagu 5. aprila 2024. godine, a nakon 15. juna 2024. godine, u saobraćaju na putu mogu učestvovati samo laka električna vozila na kojima je postavljena nalepnica u skladu sa odredbama ovog Pravilnika.

Nalepnica treba da se postavi na lako uočljivo mesto, u gornjem delu nepomičnog stuba upravljača vozila, u zavisnosti od konstrukcije upravljača, a nakon što se postavi nalepnica, ona će biti i fotografisana kao i mesto na kojem je postavljena.

Kazne za prekršaje su ozbiljne i kreću se od novčane kazne do višegodišnje kazne zatvora:

·         Što se tiče nižih novčanih iznosa, ako se vozač trotineta na pešačko-biciklističkoj stazi kreće brzinom većom od 10 km/h, kazna je 3.000 dinara, a istim iznosom kazniće se ukoliko vozi preko pešačke “zebra”, te ako ima slušalice na oba uha

·         Kazna od 5.000 dinara, predviđena je ako se dva ili više vozača ovih dvotočkaša kreću paralelno, a ne jedan za drugim, te ako se na trotinetu prevozi predmet koji vozača ometa tokom upravljanja

·         Najčešći prekršaj predstavlja vožnja nedozvoljenom površinom i za to je predviđena kazna u iznosu od 10.000 dinara

·         Kazna od 10.000 dinara predviđena je i za ostale veoma česte prekršaje kao što su: vožnja bez osvetljenja, vožnja bez svetloodbojnog prsluka na kolovozu, vožnja saputnika – ako ste mlađi od 14 godina, ako niste punoletni a električnim vozilom upravljate krećući se kolovozom a tu je i vožnja bez obavezne nalepnice..

·         Među ozbiljnijim kaznama je kazna u rasponu od 100.000 do 120.000 dinara a predviđen je i zatvor do 30 dana ukoliko električni trotinet vozite po autoputu i motoputu

·         Slično vozačima automobila, vozačima električnih trotineta može biti privremeno oduzeto prevozno sredstvo u slučaju da izvrše više težih prekršaja.

·         Ukoliko nekome nanesete lake telesne povrede, predviđena je kazna zatvora od 30 dana na više, dok je za nanošenje teških telesnih povreda kazna zatvora od 2 do 8 godina

·         Najobzbiljnija kazna je rezervisana za slučaj da vozač električnog trotineta nekoga usmrti i tu se zaprećena kazna zatvora kreće od dve do 12 godina

·         Vozača električnog trotineta koji vozi trotoarom može da zaustavi bilo koji policajac, a ne isključivo pripadnici saobraćajne policije.

Praktični vodič za vozače: registracija trotineta u Srbiji

Da biste registrovali Vaš električni trotinet, potrebno je da prvo prikupite tehničku dokumentaciju za trotinet. Potrebno je da imate sertifikat proizvođača i dokaz o ispunjavanju bezbednosnih standarda. Sve ovo možete obaviti kod ovlašćenih distributera ili direktno od proizvođača.

Nakon toga sledi prijava trotineta u Agenciji za bezbednost saobraćaja, gde treba da platite takse – za izdavanje nalepnice potrebno je izdvojiti ukupno 2.440 dinara. Od toga su usluge izdavanja
nalepnice 1.560 dinara, cena obrasca nalepnice je 500 dinara, dok se na ime Republičke administrativne takse uplaćuje 380 dinara. Snaga trotineta takođe određuje i koji tip nalepnice ćete dobiti, koja jasno mora biti istaknuta na vozilu.

Gde registrovati električni trotinet? Lokacije opremljene za ovu vrstu usluge je
dostupne su na zvaničnim sajtovima, a možete se obratiti i lokalnim policijskim
stanicama za više informacija.

Iz mog iskustva, savetujem vam da pripremate sve papire unapred i da budete
strpljivi. Proces može da potraje, ali kada jednom završite, slobodno uživate u
vožnji bez brige da ste napravili neki prekršaj.

 Da li ste bili upoznati sa ovim pravilima? Ako niste, nadam se da vam je ovaj članak bio koristan. Uvek se možete obratiti našoj advokatskoj kancelariji za dodatne informacije i savete u vezi sa ovim ili bilo kojim drugim pravnim pitanjima. Bezbednost u saobraćaju je naša zajednička odgovornost!

Da ponovimo na kraju:

Sada je obavezno registrovati električne trotinete u Srbiji. Evo šta treba da znate:

  1. Registracija električnih trotineta:

·         Od 15. juna 2024. godine, vlasnici električnih trotineta ne mogu da voze neregistrovane

električne trotinete (laka električna vozila).

·         Zahtev za izdavanje nalepnice podnosi se Agenciji za bezbednost saobraćaja1.

·      U zahtevu treba navesti lične podatke i podatke o lakom električnom vozilu, uz priloženu

tehničku dokumentaciju.

  1. Pravila za vozače električnih trotineta:

·         Starosna granica za upravljanje trotinetom je 14 godina.

·         Trotineti moraju koristiti biciklističke staze, pešačko-biciklističke staze ili biciklističke trake.

·         Na kolovozu se mogu kretati samo na putevima gde je brzina ograničena na 30 km/h. Vozači

stariji od 18 godina mogu se voziti i na putevima gde je brzina ograničena na 50 km/h.

·         Vozači su u obavezi da nose zaštitne kacige i svetloodbojni prsluk kada su na kolovozu.

·       Trotineti ne smeju da se kreću brže od 5 km/h na trotoarima, a vožnja po putu gde se vozila

kreću brže od 30 km/h nije dozvoljena.

·    Na trotinetu se mora postaviti nalepnica koja sadrži informacije o snazi motora,

konstruktivnoj brzini i masi praznog vozila.

  1. Definicija lakog električnog vozila:

·         Lako električno vozilo je motorno vozilo sa najmanje dva točka, mehaničkim upravljačem,

bez mesta za sedenje.

·         Trajna nominalna snaga elektromotora ne sme biti veća od 0,6 kW.

·         Najveća konstruktivna brzina ne sme prelaziti 25 km/h.

·         Masa praznog vozila ne sme prelaziti 35 kg.

 

* Odgovori na pitanje koje prekršaje je napravio čovek na trotinetu sa fotografije:

1.     Vožnja bez kacige

2.     Vožnja neregistrovanog trotineta (pretpostavka) – ne vidi se nalepnica

3.     Vožnja preko pešačkog prelaza

Zaprećene kazne i posledice:

1.     Vožnja bez kacige – 10.000 dinara

2.     Vožnja neregistrovanog trotineta (pretpostavka) – ne vidi se nalepnica –

isključenje iz saobraćaja

3.     Vožnja preko pešačkog prelaza – 10.000 dinara

 

Informacije sadržane u ovom tekstu su pružene samo radi opšte informisanosti i ne mogu se smatrati za pravno mišljenje ili pravni savet. U skladu s tim Advokatska kancelarija Birovljev S. Marko odriče se svake odgovornosti i ne prihvata bilo kakve obaveze za posledice koje može pretrpeti bilo koje lice zbog činjenja ili nečinjenja na osnovu informacija sadržanih u ovom tekstu.

 

Ukoliko vas intereusje na našem Blogu možete da pročitate i članke na temu: Digitalizacije katastra, da saznate koja su vaša prava prilikom kašnjenja leta, koja su vaša prava kada kupite dron i da saznate o temi Nadrilekarstva i nadriapoterkarstva. Pratite nas na društvenim mrežama:

Copyright: Advokatska kancelarija Birovljev S. Marko

Uloga advokata kao pružaoca besplatne pravne pomoći u Srbiji

Uloga advokata kao pružaoca besplatne pravne pomoći u Srbiji

od strane | јан 23, 2024 | Besplatna pravna pomoć

ULOGA ADVOKATA KAO PRUŽAOCA BESPLATNE PRAVNE POMOĆI U SRBIJI: Uslovi za pristup pravu na besplatnu pravnu pomoć

Besplatna pravna pomoć predstavlja ključni element pristupa pravdi, čime se osigurava da građani, bez obzira na svoje ekonomske prilike, imaju jednaku šansu da ostvare svoja prava. U Srbiji, advokati igraju značajnu ulogu kao pružaoci besplatne pravne pomoći, doprinoseći time pravičnosti i jednakosti u pravnom sistemu. Ova oblast je pravno regulisana Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći („Sl. glasnik RS“, br. 87/2018) 

 ULOGA ADVOKATA U PRUŽANJU BESPLATNE PRAVNE POMOĆI

Advokati u Srbiji, kao nosioci pravne struke, imaju moralnu i profesionalnu odgovornost prema zajednici. Ovo se manifestuje kroz pružanje besplatne pravne pomoći onima koji je najviše trebaju. Besplatna pravna pomoć može obuhvatiti širok spektar pravnih problema, uključujući krivične, građanske, porodične, radne i druge pravne oblasti.

Zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći podnosi se isključivo organu opštinske uprave ili gradske uprave ili uprave grada Beograda, nadležnom prema mestu prebivališta ili boravišta podnosioca zahteva ili mestu pružanja besplatne pravne pomoći.

ODOBRENJE

Član 14. Zakona govori o tome da je za pružanje besplatne pravne pomoći koju pružaju advokati, izuzev pravnog saveta i posredovanje u rešavanju sporova neophodno odobrenje. Ovakva pravna pomoć pruža se samo tražiocima kojima se to odobri.

Advokatske kancelarije i organizacije često sarađuju sa lokalnim nevladinim organizacijama, institucijama i organima vlasti kako bi omogućile besplatnu pravnu pomoć onima koji nemaju sredstava da je plate. Ovakve inicijative imaju za cilj poboljšanje pristupa pravdi i unapređenje socijalne pravde u društvu.

USLOVI ZA PRISTUP BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI

Da bi građani ostvarili pravo na besplatnu pravnu pomoć od advokata u Srbiji, obično postoje određeni uslovi koje moraju da ispune, a koji su predviđeni članom 4. Zakona:

Besplatna pravna pomoć može da se pruži državljaninu Republike Srbije, licu bez državljanstva, stranom državljaninu sa stalnim nastanjenjem u Republici Srbiji i drugom licu koje ima pravo na besplatnu pravnu pomoć prema drugom zakonu ili potvrđenom međunarodnom ugovoru, ako:

1) ispunjava uslove da bude korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć saglasno zakonu kojim se uređuje socijalna zaštita ili korisnik prava na dečiji dodatak saglasno zakonu kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom, kao i članovima njegove porodice odnosno zajedničkog domaćinstva, čiji je krug određen ovim zakonima;

2) ne ispunjava uslove da bude korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak, ali bi zbog plaćanja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda u konkretnoj pravnoj stvari ispunilo uslove da postane korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak.

Članom porodice, odnosno zajedničkog domaćinstva lica iz stava 1. ovog člana ne smatra se lice protiv kojeg tražilac besplatne pravne pomoći pokreće postupak zaštite od nasilja u porodici ili drugi postupak zaštite. Prihodi i imovina lica protiv kojeg se pokreće postupak zaštite ne utiču na pravo tražioca da ostvari pravo na besplatnu pravnu pomoć, ako on ispunjava uslove propisane stavom 1. ovog člana.

Državljaninu Republike Srbije, licu bez državljanstva, stranom državljaninu sa stalnim nastanjenjem u Republici Srbiji i drugom licu koje ima pravo na besplatnu pravnu pomoć prema drugom zakonu ili potvrđenom međunarodnom ugovoru besplatna pravna pomoć može da se pruži i ako je reč o:

1) detetu o čijem se pravu, obavezi ili interesu zasnovanom na zakonu odlučuje u postupku pred sudom, drugim državnim organom odnosno organom javne vlasti;

2) licu prema kome se izvršava mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi ili zaštitna mera obaveznog psihijatrijskog lečenja;

3) licu prema kome se vodi postupak delimičnog ili potpunog lišenja ili vraćanja poslovne sposobnosti;

4) licu koje ostvaruje pravnu zaštitu od nasilja u porodici;

5) licu koje ostvaruje pravnu zaštitu od torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja ili trgovine ljudima;

6) licu koje traži azil u Republici Srbiji;

7) izbeglici, licu pod supsidijarnom zaštitom ili interno raseljenom licu;

8) osobi sa invaliditetom;

9) detetu koje je zaštićeno uslugom smeštaja u sistemu socijalne zaštite;

10) deci i mladima kojima je prestala usluga socijalnog smeštaja do navršene 26 godine života;

11) odraslim i starim licima koja su bez sopstvenog pristanka smeštena u ustanovu socijalne zaštite;

12) licu koje ostvaruje pravo na utvrđivanje vremena i mesta rođenja saglasno zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak;

13) licu koje je pogođeno postupkom prinudnog iseljenja i preseljenja u skladu sa zakonom kojim se uređuje stanovanje.

SLUČAJEVI KADA NIJE DOZVOLJENA BESPLATNA PRAVNA POMOĆ

Pružanje besplatne pravne pomoći, iako lice ispunjava uslove za pružanje besplatne pravne pomoći, nije dozvoljeno prema slovu Zakona (član 7.) u:

1) privrednim sporovima;

2) postupku registracije pravnih lica;

3) postupku naknade štete za povredu časti i ugleda;

4) postupku pred prekršajnim sudom, ako za prekršaj nije zaprećena kazna zatvora;

5) postupku u kome bi vrednost spora bila u očiglednoj i značajnoj nesrazmeri s troškovima postupka;

6) postupku u kome je očigledno da tražilac besplatne pravne pomoći nema izgleda na uspeh, posebno ako se njegova očekivanja ne zasnivaju na činjenicama i dokazima koje je predočio ili su ona suprotna pozitivnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima;

7) slučaju da postoji očigledan pokušaj da se zloupotrebi pravo na besplatnu pravnu pomoć ili neko drugo pravo.

Naša kancelarija Birovljev S. Marko je upisana u Registru pružaoca besplatne pravne pomoći Advokata za Osnovne sudove u Beogradu pod registarskim brojem 36. i aktivno učestvuje u pružanju besplatne pravne pomoći pod uslovima predviđenim Zakonom.

U Srbiji, advokati igraju ključnu ulogu u pružanju besplatne pravne pomoći, čime doprinose pristupačnosti pravde za sve građane. Kroz saradnju sa relevantnim institucijama i organizacijama, advokati se trude unaprediti pravni sistem i obezbediti da pravda bude dostupna svima, bez obzira na ekonomske ili druge ograničavajuće faktore. Besplatna pravna pomoć nije samo pravno pravo, već i sredstvo za jačanje društvene pravde i solidarnosti.

Ukoliko vas intereusje na našem Blogu možete da pročitate i članke na temu Digitalizacije katastra, da saznate koja su vaša prava prilikom kašnjenja leta, koja su vaša prava kada kupite dron i da saznate o temi Nadrilekarstva i nadriapoterkarstva. Pratite nas na društvenim mrežama:

Copyright: Advokatska kancelarija Birovljev S. Marko